Екскурзија Текериш-Троноша-Тршић

Петак, 20. мај 2016.

 

Advertisements

Наталијина рамонда

Испеци па реци деци

amblem (1)У знак сећања на тријумфални пут српске војске од 1914. до 1918, по угледу на друге народе, на дан празника грађани Србије истичу знак која симоболизује победу у Великом рату – Наталијину рамонду.

Амблем је комбинација легендарног Ордена албанске споменице и јединственог цвета који расте на планини Кајмакчалан. Oвај љубичасти цвет наслоњен је на преклопљену зелено-црну траку.

Наталијина рамонда има вишеструку симболику, која речито говори о српском народу и искушењима кроз која је прошао. Назван по краљици Наталији Обреновић у ботаници познат је и као цвет феникс.  Чак и потпуно осушен, уз сасвим мало воде, може да оживи и настави свој живот. Он је одабран у знак сећања на васкрс Србије, која се из пепела Првог светског рата уздигла и наставила свој пут.

Наталијину рамонду открио је у околини Ниша доктор Сава Петровић 1884. године, а у литературу је увео Јосиф Панчић. Реч је о ендемској врсти Западног Балкана, а осим…

View original post 91 more words

Слике прошлих времена

Старе фотографије прикупљене у оквиру предмета Народна традиција.

SAM_2364         SAM_2365

 

Изградња садашње зграде школе 1962. године, добровољни м радом мештана села.

Изградња садашње зграде школе 1962. године, добровољни м радом мештана села.       

 

Центар села између два рата.

Центар села између два рата.

 

 

 

SAM_2370            SAM_2372

 

SAM_2368       SAM_2369       SAM_2371

24.03.2014.- СРБИЈО, ПАМТИ И НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ ДА СУ ТЕ БОМБАРДОВАЛИ !!!

СРПСКА ИСТОРИЈА

bombardovanje-srbije-4981Пре 15. година на мирну европску државу сручиле су се злочиначке НАТО бомбе. Агресија НАТО-а против Југославије у марту-јуну 1999. године оправдавана тобоже бригом о обесправљеном албанском становништву Косова и Метохије, трајала је 78 дана.

НЕ ЗАБОРАВИ НИКАД !!!!

24. марта 1999. године, НАТО је отпочео злочиначку и убилачку агресију на нашу земљу под изговором „спречавања хуманитарне катастрофе“ Албанаца на Косову и Метохији. Агресијом на суверену земљу НАТО је погазио Повељу УН, али и сопствени оснивачки акт којим је пола века раније дефинисан као одбрамбени савез. До напада је дошло мимо сагласности Савета безбедности УН, супротно документу о европској безбедности из Хелсинкија, па и насупрот уставима појединих држава чланица НАТО.
Током 79 дана убијено најмање 3.000 а рањено и повређено више од 12.500 људи. Погинуло је, или нестало, 1.008 припадника војске и полиције, од чега је 659 припадника војске, а 349 припадника полиције. Теже и лакше рањено око 6.000 цивила…

View original post 171 more words

О Сусеку (Одломак из књиге „На убаву путу“ Василија Константиновића, пароха карловачког из 1898.године)

(Путујући обалом Дунава, од Сремских Карловаца до Илока, парох карловачки Василије Константиновић је описао сва села која је на том путу прошао,међу којима је и Сусек-следи неколико одломака из књиге.)

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . .

 У старије доба било је име овог села: Сасек. У старим белешкама има трага да се тако звало, али је касније, а наиме при свршетку прошлог XVIII века свугде јасно забележено Сусек.

                Име је према положају села, јер ту Дунав засеца и рони обалу под планином, шта више и сам главни пут који води овуда од Каменице к Илоку морали су крајем брега дуж дунавске равни сасећи, о чему се сваки путник може уверити.

              Село има данас своју лепу цркву са 235 српских кућа, у којима живи 1406 српских душа.

              Уредну мушку и женску школу полази 154 детета.

              Народ је овде доста питом и благ а и доста марљив за све послове и сваки рад.

             Околина је врло пријатна и мила,више брежуљака и неколико дивних долова.

             Виноградарство је овде пре 15 година доста лепо напредовало, данас је стара лоза уништена, а нов се сад тешко диже.

            Воћарство је развијено у средњу руку. Имају врло лепих шљивика. Вртарство напредује, уколико само потреба села иште.Пчеларење је незнатно.Тако исто мало хране свилену бубу.

           Висока раван изнад села према Нештину згодна је за њиве, на којима ситна храна и кукуруз веома лепо напредује. Село је крај Дунава. Кад Дунав не наиђе из свог корита, кад се не разлије, имају ови сељани дуж дунавске обале богате паше за своју марву. А ту је и на многим  местима  богат сенокос, особито под јесен, ако је Дунав мали, а јесен блага и пријатна, да се отава може сушити.

             Сточарство се развија према потреби села. Особито им је леп сој рогате марве.Има доста коња, оваца је мање, нешто коза и прилично свиња. И живине много имају.

             У селу је доста лепих бунара, пријатних и здравих за пиће, а у околини је доста богатих извора. Неке куће, осим тога, доносе за своје потребе воду са Дунава.

             У близини села, на путу у Свилош, испод брега налази се знатан извор : Бело врело. Народ из села Сусека а и из осталих околних села долази тој водици преко целе године, тражећи својој бољи лека, мијући и перући своје лице, очи и немоћно тело. На извору том има икона св.Јована и св. Петке, а по околним џбуновима и дрвећу свугде редом стоје пешкири и трачци разног рубља и хаљина. И свештеник излази на тај извор, кад га ко од болесника на водицу позове ради молитве.

            Ношња се у овом селу мало разликује од ношње у осталим планинским селима. Та је разлика у шеширима и прслуцима, које носи особито млађе мушкиње.Народ је средњег раста,доста бујно развијен и темељно здрав.

           И говори се и песма се пева чистим српским језиком.

         Мане су им, као и код осталих. Псовка је умеренија. Међу собом негују љубав и пријатељство. Само би требало мало више мара и прегалаштва у сваком послу.

         Земљиште подељено на потесе,  носи ова имена:

         Рудина, Танцош, Баода, Горњи и Доњи рит, Велика ада, Карапат, Вакалова, Шевинац, Јагодин -до, Парлози, Корушка, Пањ, Чорат, Вамово, Живкара, Ритић, Спајино- гувно, Сврачињак, Велика међа, Полица, Гојкара, Брест, Мочар, Орловац, Бојинац, Шалгов, Крушка, Запара, мали и Велики луг, Ширкут, Самарица, Лежимир, Кокинац, Гробље, Чворинац, Крачина, Црквина, Косарлије, Комлуш,Пут…

       Пошто је  ово село крај Дунава, то неки од ових сељана и рибу лове, те понекада и отуда користи велике имају.

     Лов на дивљач строго је забрањен: право на лов је готово свуда у рукама суседног властелина.Из Сусека, кроз богате њиве, неке винограде и шљивике, преко убавог дола за сахат колима долази се у Нештин.    

                                                                 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

         Ето укратко о путу кроз та убава места и села, где наш народ у најзбијенијој громили живи.То је управ срце Фрушке горе а поготову и китњастога Срема.

         Ко жели српска места упознати, а и народ свој изближе видети, нека не пожали труда провести се тим путем и проћи тим стазама, неће се зацело,покајати,већ ће уживати у лепотама тога краја.

                                                                . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .

         Намера ми је била, бележећи и пишући ово, да верно истакнем, како је по тим нашим селима, колики је број становника у којем месту; да сачувам имена, којима је наш народ прозвао који комад земљишта свога, а што је најглавније, да се види да је те крајеве чисто наш народ населио и до данас на том земљишту у већини остао, па ако се гдегде и иноверац помешао, да је опет наш народ господар тих лепих крајева поноснога Срема.

       Знам и уверен сам,  да ће доћи време, кад ће, може бити, све друкчије бити него што је данас па ће ваљда бити захвалних потомака, којима ће годити и ове моје кратке белешке о овом и оном месту; кроз која сам пролазио, упознао их изближе и забележио понешто.

      А можда ће кадгод одлучити се ко да потанко опише Срем па и друге крајеве, у којима наш српски народ живи, где се свето православље шири, а мили језик српски говори, српска песма пева а српски се обичаји својски држе и негују,-па ће тада и ова моја кратка белешка добро доћи таквом вредном раденику, који ће можда у научно израђеном делу,изцрпавши са сваке стране: са историјског, црквеног, просветног и економског гледишта све појединости наћи и у овим мојим белешкама нешто, што се дотле може и променити, и напустити, и заборавити. Свака белешка у садашњости јесте грађа за повесницу у будућности.

                                 У Карловцима 10. декембра 1898.