Родитељи и наставници

Школски педагог

Никад нисам примећивала оволики антагонизам између родитеља и наставника као данас. И ја сам ишла у школу…

О учитељима и наставницима,у породици,  сећам се, тада се говорило само са поштовањем. Нормално да смо и ми ученици тада више поштовали своје наставнике.

roditeljski_bob_zivkovic 2  Данас родитељи кривце за неуспех деце виде у наставницима, док наставници кривце за понашање деце и за изостајање радних и културних навика виде у родитељима.

Дешава се да родитељи пред децом, често, лоше говоре о наставницима и није ни чудно да ученици, све чешће не поштују своје наставнике. У последње три године, 15 пута сам била сведок родитељске физичке агресије према наставнику: те рекао детету ово, узео му мобилни телефон, закључио слабу оцену, заштитио другог ученика… и још триста свашта.

Како ће дете таквог родитеља поштовати наставника? Како ће сутра то дете поштовати таквог родитеља?

И какво ће то дете сутра бити? Дете! У свом том препуцавању заборавили…

View original post 180 more words

Advertisements

Текст за родитеље и учитеље

Прочитајте текст Александра Вајзнера “ Један учитељ или десет полицајаца“ на следећој адреси:

http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Jedan-ucitelj-ili-deset-policajaca.sr.html

Дилеме око васпитања – Срећно дете несрећни одрасли

Обавезно за родитеље! Није страшно ако се препознате, страшно је ако ништа не предузмете поводом тога.

Испеци па реци деци

ПСИХОПОЛИС у Културном центру Новог Сада – Срећно дете, несрећни одрасли (дилеме око васпитања)
Говори: др Зоран Миливојевић, психотерапеут.

View original post

Roditelji,deca i društvene mreže

 

Danas, mnoga dece jedva da prave  razliku između stvarnog života i online života. Ona retko koriste društvene sajtove namenjene deci kao što su Webkinz ili Club Penguin, ali vrlo često koriste socijalne sajtove dizajnirane za odrasle kao što su Windows Live Spaces, YouTube, MySpace, Flickr, Twitter, Facebook i druge. Koje god sajtove koriste, deca i roditelji  treba da shvate da sve ove veb stranice može da vidi svako ko ima pristup Internetu.

Deca koriste ove sajtove za:

• Ćaskanje

• Igranje igara

• Postavljanje i pregledanje fotografija i video zapisa

• Postavljanje članaka na blogu

• Postavljanje svog profila na mreži

Nažalost, neke od informacija koje deca postavljaju na svojim stranicama, mogu ih učiniti metom psihološke manipulacije, sajber maltretiranja i internet predatora. (Internet predatori su odrasli korisnici interneta koji podatke koriste u cilju zloupotrebe dece i tinejdžera, najčeće seksualne.)

Evo nekoliko načina na koje roditelji mogu (i moraju) da pomognu svojoj deci da koristite društvene sajtove što bezbednije.

  • Pričajte sa svojom decom o njihovim iskustvima. Podstaknite svoju decu da vam kažu ako nešto sa čime se susreću na jednom od ovih sajtova, čini da se osećaju uznemireno, neprijatno ili ugroženo. Ostanite mirni i podsetite vašu decu da ste vi tu da im pomognete da razreše svaku neprijatnu situaciju, makar da su i oni svojim nesmotrenim ponašanjem na Internetu tome doprineli.
  • Postavite pravila korišćenja Interneta. Ova pravila bi trebalo da obuhvate društvene mreže koje deca mogu da koriste i na koji način. Posebno obratite pažnju na podatke koje dete može da stavi na svoj profil, a moja je preporuka da se mlađoj deci ne dozvoli pristup sobama za ćaskanje (Chat room)
  • Obezbedite da vaša deca prate starosne granice na sajtu. Preporučeni uzrast za prijavljivanje na većinu socijalnih sajtova je 13 godina i više. Ako  su vaša deca mlađa ne dozvolite im da koriste ove sajtove. Važno je da zapamtite da ovi sajtovi često nisu u mogućnosti da proveravaju uzrast svojih korisnika.
  • Upoznajte se sa mogućnostima sajtova. Proučite sajtove koji vaše dete planira da koristi i budite sigurni da i vi i vaše dete  razumete politiku privatnosti i kodeks ponašanja. Proverite da li sajt prati sadržaje koje ljudi postavljaju. Takođe, pregledajte povremeno strane vašeg deteta.
  • Insistirajte da vaša deca nikada ne idu na susret sa osobom koju su upoznali samo preko interneta, i podstaknite ih da komuniciraju samo sa ljudima koje lično poznaju. Deca su u realnoj opasnosti, ako idu na sastanak sa osobom koju su upoznala samo preko interneta. Možete pomoći zaštiti svoje dece  ohrabrujući ih da koriste ove sajtove da komuniciraju sa svojim prijateljima, ali ne i sa ljudima koje nikada nisu upoznala lično.

Možda neće biti dovoljno da jednostavno kažete detetu da ne razgovara sa nepoznatima, zato što vaše dete ne shvata uvek da je neko sa kojim su ćaskali preko mreže, u stvari stranac.

Tu razliku im treba dobro objasniti, i upozoriti da postoji realna mogućnost da osoba sa kojom komuniciraju preko Interneta ne govori istinu.

  • Ne dozvolite da vaša deca koriste puno ime i prezime. Deca treba da koriste samo ime ili nadimak, ali ne i nadimak koji bi bio neprikladan i privukao pažnju. Takođe, ne dozvolite da vaša deca u svojim porukama navode  puna imena svojih prijatelja.
  • Proverite sve  informacije u profilu vašeg deteta. Mnogi društveni sajtovi dozvoljavaju deci da se pridruže javnim grupama, na primer grupa učenika određene škole. Budite pažljivi kada vaša deca otkrivaju ove i druge informacije koje bi mogle da se koriste za identifikaciju. Previše informacija povećava rizik od zloupotrebe.
  • Razmotrite korišćenje sajtova koji imaju mogućnost ograničenja javnosti podataka. Neki veb sajtovi vam omogućavaju da lozinkom zaštitite vaš sajt ili koriste druge metode da se ograniči pristup osobama koje vaše dete ne poznaje. Sa Vindovs Live Spaces, na primer, možete podesiti dozvolu pristupa samo osobama koje vi odaberete.
  • Budite oprezni sa detaljima u fotografijama. Objasnite vašoj deci da fotografije otkrivaju puno ličnih podataka. Poučite svoju decu da ne šalju fotografije sebe ili svojih prijatelja, sa jasnim identifikacionim detaljima kao što su ulični znaci, registarske tablice sa vašeg automobila, ili ime škole na majici ili duksu.
  • Upozorite svoje dete na izražavanje emocija pred nepoznatima. Verovatno ste već upozorili svoju decu da ne komuniciraju sa strancima direktno na mreži. Međutim, deca koriste društvene sajtove za pisanje priča i pesama koje često izražavaju snažne emocije. Objasnite im da to može da čita svako ko ima pristup Internetu i da predatori traže upravo emotivno ranjivu decu.
  • Razgovarajte sa vašom decom o sajber maltretiranju (Cyberbullying, sajber maltretiranje je koriščenje interneta za slanje poruka sa ciljem da se druga osoba povredi, ponizi ili osramoti)  Recite im da ako misle da ih neko maltretira na bilo koji način, odmah treba da podele ovu informaciju sa roditeljem, nastavnikom ili drugom odraslom osobom u koju imaju poverenja.
  • Uklanjanje stranice vašeg deteta. Ako vaše dete odbija da se povinuje pravilima koje ste postavili da biste zaštitili njegovu bezbednost, možete se obratiti društvenom sajtu koje dete koristi i zamoliti ih da uklone stranicu.

Izvor:  http://www.microsoft.com

 

Domaći zadatak-uspeh u školi počinje kod kuće

Ovaj tekst je posuđen sa bloga  :http//    srljubica.blogspot.com

Domaći zadatak – rad koji učenik radi kod kuće bez pomoći i nadzora nastavnika – je važan deo školskog dana. Domaći zadatak pomaže učenju samodisciplini, planiranju vremena i potrebnog materijala i pribora. Takođe domaći zadatak pomaže deci da postanu samostalna i sebe shvate ozbiljno.

Domaći zadatak je rad. Ponekad je komplikovan i težak. Najčešće to nije prva stvar koju vaše dete želi da uradi posle škole. I na kraju, mnogo puta zahteva od roditelja da umesto da čitaju novine ili gledaju TV, ispituju svoje dete ili mu pomažu na neke druge načine.

Ako smo mi roditelji nezainteresovani za domaći zadatak svog deteta, gubimo priliku da svoje dete naučimo pozitivnom stavu o radu i njima kao radnicima. Ove vrednosti su previše važne da bi smo ih prepustili slučaju.

Ako pogled na sveske i knjige u vama izaziva paniku ili nelagodnost, krajnje je vreme da porazgovarate sami sa sobom. Vi ste sada odrasla osoba. Vi treba da ste odgovorni i da budete svesni da je domaći zadatak važan. Možete da uradite nešto za vašu decu što su možda vaši roditelji propustili da urade za vas – možete da im pomognete da budu zainteresovani za zadatak i da se osećaju dobro kada ga dobro urade.

Deca koja su uspešna u školi, generalno imaju roditelje koji razumeju važnost svoje podrške i koji su našli načina da usade pozitivan pristup učenju, uključujući i domaći zadatak. Ova srećna deca imaju roditelje koji su zainteresovani za ono što se predaje u školi kao i sama deca.

Uvođenje jednostavnih dnevnih rutina je velika pomoć.

  • Čitajte vašoj deci od najranijeg detinjstva. Redovno vreme čitanja će se lako transformisati u redovno vreme izrade domaćeg zadatka, kada deca pođu u školu.
  • Odredite mesto i vreme za učenje i domaće zadatke. Mesto ne mora da bude ništa posebno. Još uvek je mnogo porodica, koje za to rasčiste kuhinjski sto u odredjeno vreme.Najvažnije je da deca dobiju poruku da je izrada domaćeg zadatka prioritet.
  • Isključite TV. Najbolje je da TV ne bude u sobi u kojoj dete uči, jer ako nije blizu deca će ređe biti u iskušenju da ga uključe iako nisu završila domaće zadatke i neće žuriti sa radom kako bi gledala neku emisiju. Mnogi pedagozi preporučuju da TV bude isključen tokom cele radne nedelje.
  • Radite svoj “domaći” zadatak, dok dete radi svoj.  Možete srediti stanje na svom računu, čitati nešto, uraditi deo posla koji niste stigli u toku svog radnog vremena, pisati pisma. Važno je da vas deca vide da čitate ili pišete, a vama će biti korisno. Sami ćete zaključiti koliko stvari se može uraditi dok je TV isključen.
  • Insistirajte da domaći rad bude uredan. Deca treba da nauče da je važno da predstave sebe i svoj rad na najbolji mogući način, jer je to pokazatelj samopoštovanja i poštovanja drugih. Navika da se predstavljaju na dobar način će im biti korisna tokom celog života.
  • Proverite samo da li je domaći zadatak urađen u potpunosti i da li je uredan. Kod domaćih sa računskim zadacima, zahtevajte da dete napiše ceo postupak a ne samo krajnji rezultat. Nastavnici treba da vide greške vaše dece. Ne radite zadatke umesto dece. Učestvujte samo ako vam dete postavi konkretno pitanje, ali ne dajući gotove odgovore, već tražite da pročita deo koji ne razume i onda ga postavljanjem pitanja navedite da samo dođe do odgovora.
  • Uspostavite pravilo u porodici da se za svaki predmet ocenjen sa manjom ocenom od 4, uvede dodatno učenje. Ocena 4 ili ispod znači da vaše dete nije naučio 20 odsto ili više onoga što nastavnik smatra da je potrebno da zna. Dešava se i da ocena nije uvek realna, ali o  tome sam pisala u članku Neslaganje sa ocenom...

(http://www.blogger.com/post-edit.g?blogID=4040069402640794883&postID=6370372778399172710)

Domaći zadatak je važan. On ne samo da služi da se obnovi ono što je učeno u školi, već je način učenja dece samodisciplini, planiranju, organizovanju i samostalnosti. Ove veštine su neophodne za uspeh u daljem školovanju, studijama, poslu i u životu uopšte.

Domaći zadatak je zanimljiv – dobro, nije baš uvek. Zainteresovan roditelj može nizom pitanja i razgovorom i nezanimljive zadatke učiniti bar prihvatljivim.

Domaći zadatak je vežba samopoštovanja. Kada roditelji učine svojim postupcima da dete bude ponosno na dobro urađen zadatak, imaće dobro mišljenje o sebi i sticaće samopouzdanje.

Kako će se dete odnositi prema učenju i domaćem zadatku zavisi pre svega od roditelja.

Izvor: http://psychcentral.com/

Одломак из књиге“Родитељ и дете у Основној школи“ Др Љубица Продановић

                    ДЕТЕ  ОД  7  ДО  11  ГОДИНА

        Успешност развоја детета као ученика зависи не само од тога да ли оно редовно похађа школу већ и од разумевања његовог понашања,што је условљено његовим душевним светом.

       У току осмогодишњег школовања његов психички развој је врло интензиван и битно се разликују периоди док је у млађим(од 1. до 4.) и старијим(од 5, до 8.)разредима.

        Када познајете основне одлике које се односе на узраст,лакше ћете разумети своје дете и успешније упознавати и његове личне одлике.То познавање ће вам омогућити да благовремено уочавате шта је потребно код њега подстицати и неговати,а шта каналисати и стварати услове за његово мењање понашања,не само у једној већ у свим годинама основног школовања.

        Ево основних карактеристика за узраст, што ће даље бити разрађивано,а односе се на разумевање у учењу и понашању ђака.

 ПАМЋЕЊЕ:Знања за која деца нису заинтересована или не разумеју је краткотрајно:шта су данас радили у школи или имају за домаћи задатак,заборавља делове одеће или прибора у клупи….

      Постоје разлике у памћењу,не само код деце већ и код одраслих,према томе да ли успешније памте утиске које су добили путем чула вида(визуелни тип) или слуха (аудитивни тип). Иако не постоје чисти типови,добро је да обратите пажњу да бисте уочили ком типу припада ваше дете.

Примери:-Деца која лакше памте оно што чују,када сама уче,гласно читају или се наглас преслишавају јер им је неопходно да чују свој глас.Ова деца чешће желе да уче у групи јер се гласно међу собом преслишавају.Најчешће моле одрасле у породици да их пропитују и радо се одазивају да међу првима понове излагање учитеља на часу.

                     -Деца која лакше памте оно што виде ,више су наклоњена самосталном учењу,јер им је неопходно да текст прате очима.Она ређе читају гласно,а ретко се јављају да на часу понове оно о чему се разговарало ако то није било пропраћено записима на табли,сликама или показивањем на предметима.Када ову децу родитељи преслишавају,могу запазити да она знају чак и да ли се то о чему говоре налази на левој или десној страни књиге,изнад или испод слике,када почиње нови ред или треба ли окренути лист јер се прелази на другу страну.

ПАЖЊА.То је усредсређивање људске свести на одређену активност.За ученике кажемо да су пажљиви на часу ако учествују у настави:слушају о чему се говори,одговарају на постављена питања,раде задатке по налогу учитеља.Када не пазе,онда се забављају нечим лично ,па не учествују у настави,често ометају и друге око себе одвлачећи им пажњу од онога што се ради на часу.

               Важно је знати да је код ученика овога узраста  пажња:

               –краткотрајна,услед чега оно мора чешће да мења активност,тешко  га је задржати на једном послу или месту више од неколико минута или нешто дуже.Отуда не тражити од детета да седи над књигом „док не заврши задатак“јер ће завршити „одмах“ или „никад“.Боље му ограничите време према његовим могућностима,које треба стално повећавати за минут,два.

                –неподељена ,оно није у стању да истовремено прати два збивања и учествује у њима,на пример:да чита и слуша туђ разговор,већ се опредељује само за једну активност.Трудите се да за време једне врсте његовог рада отклоните могућност скретања његове пажње на нешто друго,што је за њега интересантније или забавније.

                -невољна,интересује га све што се збива око њега,поготово ако је пропраћено јаким тоновима,јаким бојама или у покрету.На пример:мува у лету може да буде интересантнија него прича одраслог,жагор с улице важнији од филма с телевизије или гласови другова из дворишта пречи него започети домаћи задатак.Добро је ако ви одрасли,када и дете,истовремено:једете,гледате телевизијски програм,разговарате или се бавите тихо неким својим личним пословима(нпр.читање).