Из прошлости.. за будућност

На подручју општине Беочин, која обухвата нешто више од 183 километара квадратних, међу десет насеља је и Сусек. Налази се на 15 километара западно од Беочина и заузима површину од 4045 хектара атара на десној обали Дунава, под северозападним падинама Фрушке горе.

Сусек спада у групу подунавских насеља. Налази се на надморској висини између 87 и 120 метара, на 45. степену северне географске ширине и 19. степену источне географске дужине. Подигнут је на месту спајања два фрушкогорска потока: Лишвар и Чедомир, који воду придају алувијалној равни Дунава.

Сусек по својој старости спада у најстарија села јер се помиње још у првом веку наше ере. У систему римске граничне одбране на Дунаву, Сусек се налазио између важних утврђења у Баноштору и Илоку. Бројни су римски појединачни налази и остаци архитектуре . У потесу „над ливадама“, поред доста римске опеке и црепа, нађен је и део грађевинског украса са представом лава. У Будимпешти се чува један надгробни споменик са натписом, однет из Сусека пре Првог светског рата.

У средњем веку, граница између сремске и вуковарске жупаније, ишла је линијом од Сусека до Лаћарка. Источно од те линије била је сремска жупанија. У папским списима, Сусек се наводи као Силзек или Зилзек. У мађарском одбрамбеном појасу на Дунаву, на том месту се налазио утврђени град. Место је забележено 1445. године. У време успона племићке породице Илочки, у њиховом поседу су били Сусек, Нештин и друга места. За Сусек је везано постијање једног давно ишчезлог манастира. Још 1549. године у једном турском документу, помиње се манастир Акалово. Дуго се није знала локација овог манастира, али у сусечком атару и данас постоји потес Вакалова, који треба повезати са поседом деспотице  Јелене из 1520. године. Манастир је после 1614. године потпуно напуштен и разрушен.

Становништво Сусека се дели на староседеоце, чије су познате породице ( Ракић, Букинов, Сремчић, Богданов)  већ одавно изумрле, и породице које су старе али живе и данас у Сусеку ( Шарковић, Радованов, Каменаровић). Највећи део породица, досељен је у време сеобе Срба 1690. године у доба Арсенија трећег Чарнојевића и Арсенија четвртог Јовановића 1736. године. Сусек је био чисто српско село. Породице су махом досељене са подручја Косова и Метохије, Црне Горе, Кордуна, Лике, Баније и Херцеговине. Сусек је 1738. године захватила куга од које је тада умрло 117 лица. У Сусеку је 1758. године, било 100 а 1774. године 165 кућа.

susek 1925      Сусек 1925. године (фотографија  са изложбе  Удружења жена                                                                                                                                                   „Велико срце“  у Сусеку.

По попису из 2002. године у Сусеку живи 1142 становника, што је за 73 становника мање него по попису из 1991. године, када је Сусек бројао 1215. становника. Према попису из 2011. године , Сусек броји 998 становника у 336 домаћинстава. Смањен  број становника је последица ниског наталитета, као и одласка младих у околне, веће центре ради школовања и запошљавања.

У  Другом светском рату је погинуло и стрељано 336 мештана овог насеља. Тим палим борцима и невиним жртвама је у центру села подигнут споменик.

Основно занимање становништва је пољопривреда. Највећи део становништва има основно образовање а мањи део средње, више и високо образовање.

У Сусеку постоји осмогодишња основна школа,која је као четворогодишња школа, радила и за време Првог и Другог светског рата. Почетком 1944. године, одлуком окружног народно-ослободилачког  одбора за Срем ради као партизанска школа. Школа је била четвороразредна до 1955. године када прераста у осморазредну са подручним одељењима у Свилошу и Лугу. Подручно одељење у Грабову је отворено 1985. године. Нова школска зграда, која носи име Јована Поповића ( који је у илегалности 1942. боравећи на подручју Фрушке горе дошао у Сусек)  је подигнута 1964. године. Од школске 2006/2007. године у оквиру наше школе ради и подручно одељење у Баноштору.

Црква Светог Архангела Гаврила у Сусеку, је значајан културно-историјски споменик. Саграђена је 1770. године од камена и била покривена шиндром. Иконостас цркве је 1779. године, урадио уметник Теодор Крачун- барокни сликар, чије сликарство означава врхунац српског барокног сликарства. У цркви се чува застава добровољаца Првог светског рата. Црква у Сусеку је под заштитом државе.

crkva susek               susek ikonostas

 

Од 1925. године у Сусеку постоји фудбалски клуб Партизан, који игра у новосадској лиги.

Од 2006. године у Сусеку се сваког пролећа одржава сајам стоке а од 2007. године је регистровано и удружење жена “ Велико срце“ које је остварило низ хуманитарних акција, од којих су многе усмерене на унапређење рада школе.

Захваљујући повољном  географском положају, Сусек је повезан  са свим околним, већим центрима : Новим Садом, Сремском Митровицом, Румом и  Бачком Паланком.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s