Ђак генерације:ВЕСНА СТОЈКОВИЋ

 

 

Весна је рођена 12.02.1997. године у Новом Саду. Одличан је ђак од почетка школовања. Прве четири године школовања завршила је у Баноштору.

У другом разреду добила је награду на конкурсу Вукове задужбине у Баваништу на тему «Доброта». Године 2007. на конкурсу које је организовало Светосавско звонце њен рад на тему Божића «Три мудраца са истока» изабран је за честитку Српске Православне Цркве.

Поред редовне наставе, била је ангажована  у оквиру слободних активности и редовно је учествовала на Змајевим дечјим играма и фестивалу „Беби егзит“ .Окушала се на приредбама као водитељ програма  поводом Дана школе. Радови су јој објављивани у школским новинама „Школарка“  и  „Дечји Дневник “.

Под менторством проф. Драгане Давидовац заједно са другарима Мирком Недимовићем и Виктором Хрубиком  на конкурсу  «Енергија је свуда око нас» из физике освојила је  3. место на нивоу Аутономне Покрајине.

Од петог разреда сваке године под менторством професора Николе Лаловића учествовала је на такмичењима из Историје.

Учествовала је на такмичењима из српског језика, под менторством проф. Татјане Крстић и проф.Сенке Стојнић, а под менторством проф. енглеског језика, Миње Ђорђевић, учествовала је на такмичењу из Енглеског језика.

Можда би било добро прочитати део Весниног говора са опроштајне вечери да својим другарима и наставницима:

»…Брзо је прошао наш осми разред, брзо је прошла цела основна школа. Време  је чини ми се пролетело поред нас, а ми се нисмо стигли ни окренути, ни погледати око себе.

Овом приликом желим да се захвалим учитељима и наставницима на стрпљењу, труду, разумевању, подстицању и вери у нас.

Сигурно није било лако, нисмо увек били најпослушнији, најпаметнији и најбољи. Само захваљујући наставницима и њиховом заштитничком и понекад родитељском односу сви смо сада овде на окупу. Хвала Вам због тога!

Сад се налазимо на прагу једног дела свог живота, сада ће свако од нас изабрати свој пут, своју стазу којом ће кренути даље кроз живот . .. Неко је рекао да је ово највећа прекретница у нашим животима, место где се отварају многи путеви, и да сада треба да одаберемо оне којима ћемо корачати у даљем животу. Некако сам мислила да ћу се осећати одраслије, зрелије или можда мало озбиљније када буде дошао тренутак да направим тај избор.     Ми више нисмо мала деца, али ни одрасли људи.

Ех… толико успомена и толико ситница за памћење. Толико корака заједно искорачаних… Часова проведених у учењу и сазнавању… разних изговора, било измишљених, било истинитих.. Колико расправа и свађица…. колико тајни сачуваних и оних које нису… колико љубави рођених, колико нових пријатеља пронађених, и неколико изгубљених.. И све то за осам година..

Жао ми је што је крај јер тешко подносим растанке. Неке ћу и даље виђати, а за неке баш и нисам сигирна јер ћемо се разићи на различите стране, али знам да ћемо успомене задржати и причати их својој деци…»

Advertisements

2 мишљења на „Ђак генерације:ВЕСНА СТОЈКОВИЋ

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s