Одломак из књиге“Родитељ и дете у Основној школи“ Др Љубица Продановић

                    ДЕТЕ  ОД  7  ДО  11  ГОДИНА

        Успешност развоја детета као ученика зависи не само од тога да ли оно редовно похађа школу већ и од разумевања његовог понашања,што је условљено његовим душевним светом.

       У току осмогодишњег школовања његов психички развој је врло интензиван и битно се разликују периоди док је у млађим(од 1. до 4.) и старијим(од 5, до 8.)разредима.

        Када познајете основне одлике које се односе на узраст,лакше ћете разумети своје дете и успешније упознавати и његове личне одлике.То познавање ће вам омогућити да благовремено уочавате шта је потребно код њега подстицати и неговати,а шта каналисати и стварати услове за његово мењање понашања,не само у једној већ у свим годинама основног школовања.

        Ево основних карактеристика за узраст, што ће даље бити разрађивано,а односе се на разумевање у учењу и понашању ђака.

 ПАМЋЕЊЕ:Знања за која деца нису заинтересована или не разумеју је краткотрајно:шта су данас радили у школи или имају за домаћи задатак,заборавља делове одеће или прибора у клупи….

      Постоје разлике у памћењу,не само код деце већ и код одраслих,према томе да ли успешније памте утиске које су добили путем чула вида(визуелни тип) или слуха (аудитивни тип). Иако не постоје чисти типови,добро је да обратите пажњу да бисте уочили ком типу припада ваше дете.

Примери:-Деца која лакше памте оно што чују,када сама уче,гласно читају или се наглас преслишавају јер им је неопходно да чују свој глас.Ова деца чешће желе да уче у групи јер се гласно међу собом преслишавају.Најчешће моле одрасле у породици да их пропитују и радо се одазивају да међу првима понове излагање учитеља на часу.

                     -Деца која лакше памте оно што виде ,више су наклоњена самосталном учењу,јер им је неопходно да текст прате очима.Она ређе читају гласно,а ретко се јављају да на часу понове оно о чему се разговарало ако то није било пропраћено записима на табли,сликама или показивањем на предметима.Када ову децу родитељи преслишавају,могу запазити да она знају чак и да ли се то о чему говоре налази на левој или десној страни књиге,изнад или испод слике,када почиње нови ред или треба ли окренути лист јер се прелази на другу страну.

ПАЖЊА.То је усредсређивање људске свести на одређену активност.За ученике кажемо да су пажљиви на часу ако учествују у настави:слушају о чему се говори,одговарају на постављена питања,раде задатке по налогу учитеља.Када не пазе,онда се забављају нечим лично ,па не учествују у настави,често ометају и друге око себе одвлачећи им пажњу од онога што се ради на часу.

               Важно је знати да је код ученика овога узраста  пажња:

               –краткотрајна,услед чега оно мора чешће да мења активност,тешко  га је задржати на једном послу или месту више од неколико минута или нешто дуже.Отуда не тражити од детета да седи над књигом „док не заврши задатак“јер ће завршити „одмах“ или „никад“.Боље му ограничите време према његовим могућностима,које треба стално повећавати за минут,два.

                –неподељена ,оно није у стању да истовремено прати два збивања и учествује у њима,на пример:да чита и слуша туђ разговор,већ се опредељује само за једну активност.Трудите се да за време једне врсте његовог рада отклоните могућност скретања његове пажње на нешто друго,што је за њега интересантније или забавније.

                -невољна,интересује га све што се збива око њега,поготово ако је пропраћено јаким тоновима,јаким бојама или у покрету.На пример:мува у лету може да буде интересантнија него прича одраслог,жагор с улице важнији од филма с телевизије или гласови другова из дворишта пречи него започети домаћи задатак.Добро је ако ви одрасли,када и дете,истовремено:једете,гледате телевизијски програм,разговарате или се бавите тихо неким својим личним пословима(нпр.читање). 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s