„Срећни смо што смо родитељи“

Одломак из књиге „Мала књига за велике родитеље“аутора З.Миливојевића,К.Билбан,В.Кокељ,М.Крамбергер,Т.Штајнер,Б.Кожуха

„Људи се не рађају као добри родитељи.Добрим родитељем се постаје.И што је најважније,свако може бити добар родитељ.

Ми верујемо да проблеми у васпитавању деце најчешће настају из два разлога:1)или дете роди особа која није спремна за родитељску улогу, 2)или родитељ васпитава дете не промисливши довољно свој васпитни стил,већ препуштајући се аутоматизму и спонтаности,васпитавајући дете или онако како су њега васпитавали или на потпуно супротан начин.Тако људи или следећој генерацији преносе грешке својих родитеља или праве нове,сасвим супротне грешке.

Свако у себи носи потенцијал и капацитет за доброг родитеља,са којим је само потребно доћи у контакт.“Добри тата“ или „добра мама“крију се у нама и чекају да их откријемо,пробудимо и почнемо слушати.За то је довољно имати позитиван однос према родитељству и својој улози родитеља,и бити спремни да учимо.Уз то, не заборавимо да не смемо бити престроги ни према себи,јер и добри родитељи греше.

                                                                  Родитељство је захтеван,али и пријатан задатак. 

                                                                    Срећни смо што смо родитељи.

                                                                     То је моја омиљена улога.

                                                                     Не мора дете баш увек да ме слуша.

                                                                       Добрим родитељима не иде увек све глатко.

                                                     Да бисмо били добри родитељи,морамо понешто урадити и за себе.

                                                         Имамо права да одвојимо мало времена за себе.

                                                                       Родитељевање се учи.

                                                        Како се деца развијају,тако се развијамо и ми као личности у улози           родитеља.

Наше дете ће бити задовољно,срећно и у себи јако ако смо ми одлучни и доследни у свом поступању и тако га васпитавамо.Са дететом говоримо,јасно,наши захтеви су промишљени,одлучни и од њих не одступамо.Дете тачно зна каква су правила и како да избегне свађу и казну.Зна да мора да учини оно што мама или тата кажу,а да ће у супротном бити кажњено;зна такође и да је увек прихваћено,вољено и поштовано;то једноставно не иде једно без другог.Зна да га родитељи поштују јер га никад не понижавају и не вређају.Уверено је да га родитељи воле и да ће бити похваљено ако испуни родитељске захтеве.Наше дете зна шта сме и шта не сме.

                                                    Дете је важно али не сме увек бити по његовом.

                                            Знам да је за њега добро да постављам правила и захтеве.

                                      Детету је потребна контрола,чак и ако се са тиме не слаже.

                                     Ако се дете не понаша добро ја одлучујем о последицама.

                                    Живот је лакши за све ако дете зна како да се понаша.

                       Чињеница да је детету тешко кад му нешто не допустим  јесте део одрастања.  

                         Безусловно волим своје дете и то му и говорим и показујем.  “         

    

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s